Pročitah knjigu Nulte granice ( o Ho’oponopono procesu ) i dodjoh na ludu ideju a sve u cilju da iole objasnim ono napisano u knjizi.
Pošto u knjizi tip (sad objašnjavam kao kad klinci prepričavaju lektiru na netu:p), Joe Vitale, saznaje od prijatelja za psihologa sa Havaja (Dr.Ihaleahala Hew Len) koji je izlečio kompletno odeljenje visoko rizičnih kriminalaca sa mentalnim oboljenjima, on kreće u potragu za tim čovekom u želji da sazna kako je to učinio. Naravno, ukoliko je sve to istina. Kroz svedočenja par ljudi (koji su tada radili na tom odeljenju) on shvata da je to zaista istina i uči metod lečenja koji je primenio havajac. A havajac je pa to naučio od havajke (Morrnah Nalamaku Simeona) koja je dobrim delom adaptirala stari havajski princip lečenja ( Ho’oponopono ) pa i on dodatno izmenio tj malo skratio celu proceduru( on - dr. Hew Len).
Princip je totalno čudan i zasniva se na sledećem: svi ljudi, svi dogadjaji sve na šta naidjemo u životu je odraz nas samih i naših sećanja, sećanja naših predaka koja mi nosimo i 100% smo odgovorni za to. U knjizi, koliko shvatih, sećanja se odnose na naša sećanja otkako smo rodjeni i koja su pohranjena u podsvesti. Kako je cilj da postanemo kreatori (slika božija) i da stvaramo, trebalo bi da se rešimo tih sećanja, a onda će se sama po sebi pojaviti inspiracija, dar od boga s kojim smo došli na zemlju (kaže otprilike dalje ovaj tekst u knjizi) i mi ćemo moći da uživamo u životu kroz inspiraciju. Da dam jedan plastičan primer: rešavajući se tih sećanja, recimo da se kod mene sve češce javlja inspiracija da nešto uradim (sasvim neočekivano), dakle neplanirano stvaram...i recimo padne mi iz čista mira na pamet da napravim neki predmet, da napišem knjigu, da napišem članak, da odem u drugu zemlju il kako već.. od ideje do ideje. Što je manje tih sećanja (više su očišćena iz podsvesti) to je inspiracija češća.
U knjizi se nadalje objašnjavaju pojmovi boga (božanstva kako ga oni nazivaju, ako ja dobro shvatih), praznine, šta je to nulta granica itd. U principu je knjiga vrlo interesantna mada se i sami zapitate, kao Joe Vitale, jesam li ja lud kad sve ovo slušam i da li je čovek preda mnom lud kad sve ovo priča tj tvrdi. A ceo metod koji bi trebalo upražnjavati da bi se ta naša sećanja očistila, kako oni kažu, se sastoji u sledećem: upućujemo reči (u sebi) bogu i to ovim redom (mada redosled i nije bitan) molim te oprosti mi, žao mi je, hvala ti, volim te. što češće to ponavljamo brže ide čišćenje (update: dovoljno je ponavljati samo "hvala ti" ili " volim te "). Ludo, a?:)
Ali reči se ne izgovaraju tek tako mada neki (prema primeru u knjizi) rade i to. Recimo da sretnem osobu koja me izuzetno nervira i za koju sam ubedjena da spada u zavidne, ljubomorne osobe. Ne znam što al eto nervira me i imam to mišljenje o njoj. Uzrok tog nerviranja (i mišljenja) nije ta osoba nego neko sećanje u meni. Ja prepoznajem sebe u toj osobi. I to sećanje ja treba da čistim ovim rečima: molim te oprosti mi(bože) žao mi je, hvala ti, volim te. Da, otprilike ja tako nekako shvatih princip iznet u knjizi. Pri tome, havajac uči Vitalea da treba i da se zapitamo šta je to što je dovelo do odredjenog problema, gde je tu moja odgovornost pa u prethodno iznetom primeru, ja se trebam zapitati šta je to za šta sam ja odgovorna a dovelo je do tog osecaja netrpeljivosti spram te osobe koja me iz neobjašnjivog razloga nervira.
I tako ja pročitah knjigu, dobro se ismejah na par mesta u knjizi jer zaista sve skupa izgleda čudno ali posle stavih prst na čelo i krenuh da razmišljam da li je tako nešto uopšte moguće. Setih se priče da su misli materijalne (i nekih priča da nauka to upravo dokazuje ili je vec dokazala - koliko je istina ne znam), da smo svi povezani nekom nevidljivom energijom i mislima i pomislih: šta ako svaka misao kao nešto materijalno odlazi na neko odredjeno mesto u prostoru (da postoji ogromna ladica za sve naše misli :)) ), a otuda je pojedini ljudi mogu uzeti sebi kao misao ili kao ostvarenje. Evo primera (ekstremnog).. Brejvik. Ovih dana se piše redovno o njemu (norvežanin koji je napravio masakr). U knjizi havajac kaže 100% smo odgovorni za sve u svom životu, pa čak i za zlo oko sebe, ratove, glad, čak i za saobraćajke koje vidimo (tako bar ja shvatih tekst knjige). Kako ja onda mogu biti odgovorna za nekog tamo Brejvika kog niti sam kad videla niti čula niti čak pratim šta se dalje dešava sa njim sem što čuh vest i kako može biti par miliona ljudi(ako ne i više) koji svakodnevno slušaju o njemu, odgovorno za njegovo delo? (jer on kaže sve što je stiglo do vas stiglo je kao eho vaših sećanja... dakle i vesti spadaju u taj eho, je l?!) Jedino objašnjenjenje do kog dodjoh je upravo to o mislima koje su materijalne pa su se negde akumulirale, dostigle "kritičnu tačku" i u tom momentu ih je neko ostvario kao ideju, bio je prijemčiv (valjda se tako kaže) za tako nešto. To bi značilo sledeće, u nekom momentu svako od nas (mislim na one koji su saznali za tu vest) podstaknut možda nekim svojim sećanjem, pomislio je ono što je Brejvik uradio. MOžda se istog momenta pokajao za to što je pomislio, možda se danas i ne seća ili ne želi sebi da prizna da je to pomislio, možda...ali, misao je ostala zabeležena u prostoru i eto naše odgovornosti za nju. Sada ostaje pitanje kako je "obrisati".. pa tako što svi mi koji čujemo za slučaj Brejvik (namerno uzeh totalni ekstrem kao primer) treba da prihvatimo na taj način svoju odgovornost za to delo i radimo čišćenje kroz ovaj sistem prikazan u knjizi.U knjizi je prikazan slučaj teškog kriminalca koji je maltretirao i zlostavljao 3godošnje dete i pošto ga je Dr. Hew Len izlečio i naučio procesu čišćenja, taj kriminalac je na sudu prihvatio kompletnu odgovornost za svoje zlodelo(ako ko pročita knjigu shvatiće o čemu tačno pišem).Dakle, ispada da se čak i zlotvori, kako zovemo svi takve ljude, mogu ovim izmeniti.
Sve skupa zvuči kao dobro lupetanje, znam:) ali eto.. bio je to moj pokušaj da objasnim sebi kako ovaj sistem MOžDA deluje a da li zaista deluje mogu videti tek nakon primene.. kroz izvesno vreme.
Nemojte shvatiti ovo kao moju sugestiju vama da je to zaista tako. To je samo jedno moje razmišljanje u pokušaju da objasnim ceo sistem i zasniva se isključivo na MOžDA..
U knjizi havajac kaže da smo odgovorni i za rat. Ko zna, moguće da smo u nekom momentu svi poželeli ili pomislili na rat(ili ubistvo nekog) kao jedinu mogućnost rešenja nekog problema a eto onda su te misli postale odjek nas, neko ih je prihvatio (otvorivši onu ladicu u prostoru gde su spakovane- pandorinu kutiju), materijalizovao još više kroz dela.. pa je čak i neke od nas uvuklo to u rat.
Potvrda svega ovog se svakako ne može dobiti samo razmišljanjem. Jedino što ostaje je da čovek koji pročita ovakvu knjigu zaključi da je sve glupost i nastavi dalje bez osvrtanja na tekst te knjige ILI da pokuša da sredi svoj život kroz ovaj "lud sistem" jer ni knjiga nije stigla slučajno do nas već kao deo cele priče pa ako priča ima zaplet onda ima i neko rešenje. Ko zna...
Pa, ako donosi sve ono što je rečeno u knjizi a naštetiti nikom ne može (sem ako štetom ne smatramo skretanje misli na ovo par reči volim te, oprosti mi, hvala ti), onda da pokušam.. vredelo bi (mislim se ja u sebi)
E, sad pitanje šta donosi sve to: kao što rekoh pre svega inspiraciju tj delovanje inspiracije kroz nas (update: češća pojava "flow" osećaja) a znamo da je inspiracija pokretač za mnoge stvari, pa su tu i zdravlje (vaše i tudje), dobrobit ljudi oko nas, razne blagodeti (valjda pravilno napisah), u svakom slučaju gomilu pozitivnih stvari i sveukupno mnogo mnogo lepši život, ali, za tako nešto potrebno je non-stop raditi tzv. čišcenje. Ostaje pitanje kada mogu videti prve efekte tog rada pa da znam da li je to zaista to. Moja pretpostavka je da se to može videti vrlo brzo, ni nedelju dve dana. Toliko vremena mogu da odvojim i isprobam metod, ma koliko delovalo smešno (al mene ledja više ne bole;p)
Eto, ja prepričah ukratko sadržaj knjige (sva sreća da nisam išla na dužu verziju prepričavanja - bilo bi tu par metara teksta :)), a na vama je da li želite da je pročitate ili primenite pročitano:)
Adresa na kojoj možete naći knjigu
Read more...
Pošto u knjizi tip (sad objašnjavam kao kad klinci prepričavaju lektiru na netu:p), Joe Vitale, saznaje od prijatelja za psihologa sa Havaja (Dr.Ihaleahala Hew Len) koji je izlečio kompletno odeljenje visoko rizičnih kriminalaca sa mentalnim oboljenjima, on kreće u potragu za tim čovekom u želji da sazna kako je to učinio. Naravno, ukoliko je sve to istina. Kroz svedočenja par ljudi (koji su tada radili na tom odeljenju) on shvata da je to zaista istina i uči metod lečenja koji je primenio havajac. A havajac je pa to naučio od havajke (Morrnah Nalamaku Simeona) koja je dobrim delom adaptirala stari havajski princip lečenja ( Ho’oponopono ) pa i on dodatno izmenio tj malo skratio celu proceduru( on - dr. Hew Len).
Princip je totalno čudan i zasniva se na sledećem: svi ljudi, svi dogadjaji sve na šta naidjemo u životu je odraz nas samih i naših sećanja, sećanja naših predaka koja mi nosimo i 100% smo odgovorni za to. U knjizi, koliko shvatih, sećanja se odnose na naša sećanja otkako smo rodjeni i koja su pohranjena u podsvesti. Kako je cilj da postanemo kreatori (slika božija) i da stvaramo, trebalo bi da se rešimo tih sećanja, a onda će se sama po sebi pojaviti inspiracija, dar od boga s kojim smo došli na zemlju (kaže otprilike dalje ovaj tekst u knjizi) i mi ćemo moći da uživamo u životu kroz inspiraciju. Da dam jedan plastičan primer: rešavajući se tih sećanja, recimo da se kod mene sve češce javlja inspiracija da nešto uradim (sasvim neočekivano), dakle neplanirano stvaram...i recimo padne mi iz čista mira na pamet da napravim neki predmet, da napišem knjigu, da napišem članak, da odem u drugu zemlju il kako već.. od ideje do ideje. Što je manje tih sećanja (više su očišćena iz podsvesti) to je inspiracija češća.
U knjizi se nadalje objašnjavaju pojmovi boga (božanstva kako ga oni nazivaju, ako ja dobro shvatih), praznine, šta je to nulta granica itd. U principu je knjiga vrlo interesantna mada se i sami zapitate, kao Joe Vitale, jesam li ja lud kad sve ovo slušam i da li je čovek preda mnom lud kad sve ovo priča tj tvrdi. A ceo metod koji bi trebalo upražnjavati da bi se ta naša sećanja očistila, kako oni kažu, se sastoji u sledećem: upućujemo reči (u sebi) bogu i to ovim redom (mada redosled i nije bitan) molim te oprosti mi, žao mi je, hvala ti, volim te. što češće to ponavljamo brže ide čišćenje (update: dovoljno je ponavljati samo "hvala ti" ili " volim te "). Ludo, a?:)
Ali reči se ne izgovaraju tek tako mada neki (prema primeru u knjizi) rade i to. Recimo da sretnem osobu koja me izuzetno nervira i za koju sam ubedjena da spada u zavidne, ljubomorne osobe. Ne znam što al eto nervira me i imam to mišljenje o njoj. Uzrok tog nerviranja (i mišljenja) nije ta osoba nego neko sećanje u meni. Ja prepoznajem sebe u toj osobi. I to sećanje ja treba da čistim ovim rečima: molim te oprosti mi(bože) žao mi je, hvala ti, volim te. Da, otprilike ja tako nekako shvatih princip iznet u knjizi. Pri tome, havajac uči Vitalea da treba i da se zapitamo šta je to što je dovelo do odredjenog problema, gde je tu moja odgovornost pa u prethodno iznetom primeru, ja se trebam zapitati šta je to za šta sam ja odgovorna a dovelo je do tog osecaja netrpeljivosti spram te osobe koja me iz neobjašnjivog razloga nervira.
I tako ja pročitah knjigu, dobro se ismejah na par mesta u knjizi jer zaista sve skupa izgleda čudno ali posle stavih prst na čelo i krenuh da razmišljam da li je tako nešto uopšte moguće. Setih se priče da su misli materijalne (i nekih priča da nauka to upravo dokazuje ili je vec dokazala - koliko je istina ne znam), da smo svi povezani nekom nevidljivom energijom i mislima i pomislih: šta ako svaka misao kao nešto materijalno odlazi na neko odredjeno mesto u prostoru (da postoji ogromna ladica za sve naše misli :)) ), a otuda je pojedini ljudi mogu uzeti sebi kao misao ili kao ostvarenje. Evo primera (ekstremnog).. Brejvik. Ovih dana se piše redovno o njemu (norvežanin koji je napravio masakr). U knjizi havajac kaže 100% smo odgovorni za sve u svom životu, pa čak i za zlo oko sebe, ratove, glad, čak i za saobraćajke koje vidimo (tako bar ja shvatih tekst knjige). Kako ja onda mogu biti odgovorna za nekog tamo Brejvika kog niti sam kad videla niti čula niti čak pratim šta se dalje dešava sa njim sem što čuh vest i kako može biti par miliona ljudi(ako ne i više) koji svakodnevno slušaju o njemu, odgovorno za njegovo delo? (jer on kaže sve što je stiglo do vas stiglo je kao eho vaših sećanja... dakle i vesti spadaju u taj eho, je l?!) Jedino objašnjenjenje do kog dodjoh je upravo to o mislima koje su materijalne pa su se negde akumulirale, dostigle "kritičnu tačku" i u tom momentu ih je neko ostvario kao ideju, bio je prijemčiv (valjda se tako kaže) za tako nešto. To bi značilo sledeće, u nekom momentu svako od nas (mislim na one koji su saznali za tu vest) podstaknut možda nekim svojim sećanjem, pomislio je ono što je Brejvik uradio. MOžda se istog momenta pokajao za to što je pomislio, možda se danas i ne seća ili ne želi sebi da prizna da je to pomislio, možda...ali, misao je ostala zabeležena u prostoru i eto naše odgovornosti za nju. Sada ostaje pitanje kako je "obrisati".. pa tako što svi mi koji čujemo za slučaj Brejvik (namerno uzeh totalni ekstrem kao primer) treba da prihvatimo na taj način svoju odgovornost za to delo i radimo čišćenje kroz ovaj sistem prikazan u knjizi.U knjizi je prikazan slučaj teškog kriminalca koji je maltretirao i zlostavljao 3godošnje dete i pošto ga je Dr. Hew Len izlečio i naučio procesu čišćenja, taj kriminalac je na sudu prihvatio kompletnu odgovornost za svoje zlodelo(ako ko pročita knjigu shvatiće o čemu tačno pišem).Dakle, ispada da se čak i zlotvori, kako zovemo svi takve ljude, mogu ovim izmeniti.
Sve skupa zvuči kao dobro lupetanje, znam:) ali eto.. bio je to moj pokušaj da objasnim sebi kako ovaj sistem MOžDA deluje a da li zaista deluje mogu videti tek nakon primene.. kroz izvesno vreme.
Nemojte shvatiti ovo kao moju sugestiju vama da je to zaista tako. To je samo jedno moje razmišljanje u pokušaju da objasnim ceo sistem i zasniva se isključivo na MOžDA..
U knjizi havajac kaže da smo odgovorni i za rat. Ko zna, moguće da smo u nekom momentu svi poželeli ili pomislili na rat(ili ubistvo nekog) kao jedinu mogućnost rešenja nekog problema a eto onda su te misli postale odjek nas, neko ih je prihvatio (otvorivši onu ladicu u prostoru gde su spakovane- pandorinu kutiju), materijalizovao još više kroz dela.. pa je čak i neke od nas uvuklo to u rat.
Potvrda svega ovog se svakako ne može dobiti samo razmišljanjem. Jedino što ostaje je da čovek koji pročita ovakvu knjigu zaključi da je sve glupost i nastavi dalje bez osvrtanja na tekst te knjige ILI da pokuša da sredi svoj život kroz ovaj "lud sistem" jer ni knjiga nije stigla slučajno do nas već kao deo cele priče pa ako priča ima zaplet onda ima i neko rešenje. Ko zna...
Pa, ako donosi sve ono što je rečeno u knjizi a naštetiti nikom ne može (sem ako štetom ne smatramo skretanje misli na ovo par reči volim te, oprosti mi, hvala ti), onda da pokušam.. vredelo bi (mislim se ja u sebi)
E, sad pitanje šta donosi sve to: kao što rekoh pre svega inspiraciju tj delovanje inspiracije kroz nas (update: češća pojava "flow" osećaja) a znamo da je inspiracija pokretač za mnoge stvari, pa su tu i zdravlje (vaše i tudje), dobrobit ljudi oko nas, razne blagodeti (valjda pravilno napisah), u svakom slučaju gomilu pozitivnih stvari i sveukupno mnogo mnogo lepši život, ali, za tako nešto potrebno je non-stop raditi tzv. čišcenje. Ostaje pitanje kada mogu videti prve efekte tog rada pa da znam da li je to zaista to. Moja pretpostavka je da se to može videti vrlo brzo, ni nedelju dve dana. Toliko vremena mogu da odvojim i isprobam metod, ma koliko delovalo smešno (al mene ledja više ne bole;p)
Eto, ja prepričah ukratko sadržaj knjige (sva sreća da nisam išla na dužu verziju prepričavanja - bilo bi tu par metara teksta :)), a na vama je da li želite da je pročitate ili primenite pročitano:)
Adresa na kojoj možete naći knjigu
