Miladin Šobić | Djon

Miladin Šobić | Djon

Жибот стално мијења лак,
најгори сам његов ђак.
Мало спавам, пјесме пишем,
цуре гањам, једва дишем.

Кажу да сам чудан сој,
не ваља, Шобићу, бит' херој.
Треба бити лукав, бити лијеп
кад је гадно подвит' реп,
подвит' реп, подвит' реп.

А зар није штос животу разбит' нос,
да осјети он твој ђон,
твој ђон, твој ђон
А зар није штос животу разбит' нос,
да осјети он како боли ђон,
твој ђон, твој ђон,
ђона ђон, ђона ђон.

Живот стално мијења лак,
најлудји сам његов дјак.
Никад не знам шта ми спрема,
правим циркус од времена.

А свијет пјева пушти фер,
мути, лажи, прави име!
Буди цар и милионер,
смијем се и вичем остави ме, 
остави ме, остави ме

Еј, a зар није штос животу разбит' нос,
да осјети он твој ђон,
твој ђон, твој ђон
А зар није штос животу разбит' нос,
да осјети он како боли ђон,
твој ђон, твој ђон,
ђона ђон, ђона ђон.