Бела вило, на тебе ми криво
(српска изворна песма)
"Бела вило, на тебе ми криво !
Што не јавиш да л' је робље живо ?"
"Живо, живо, ал' не мож' да дође.
Широк Дунав, не може да прође."
"Косе режи, па вежи бродове,
па преведи те наше робове."
"Ја сам ноћас до лагера била,
на лагера врата jотворила,
све сам робље двору јотпремила."
(Део песме, последња реченица која недостаје у извођењу код осталих извођача "све сам робље двору јотпремила" а битна је јер шаље поруку о избављењу, спасењу. )
Текст из овог дела емисије:
" Наздравље вам! Хтела сам овом песмом да вас поздравим из много разлога.
Прво, наш садањи тренутак се нама чини као да смо у неком ропству и зато сам желела да имамо снаге, да тражим снагу за нас да изађемо из тога.
Други разлог је што је то много важна песма. Она је посвећена Белој богињи или Србели, нашој прамајци. Србела или Србила, зависи како се, како је где попевано, да ли Србела, како се говорило. То је наша прамајка и ја се увек њој клањам за опстанак.
Знате, у првом светском рату био је један велики догађај који.. тада је Бела вила, ова песма, имала велики значај а после ћу вам рећи и када још једном.
Шеснаесте године (1916.) из Хомоља су Бугари потерали 600 душа у ропство, у Бугарску. Кад су пошли од Тршке цркве, то је средиште Хомоља, једна дивна жена, била је посестрима мог деде, (мој деда је био тада и он ми је причао то), она је викнула ову песму " Бела вило, на тебе ми криво" обратила се у суштини српској прамајци да тамо куд иду, да се врате дому свом, да имају снаге и да им да она снагу и моћ да издрже то што их чека. Тридесет километара су жене ишле за њима. Нису плакали, ни робље ни жене него су попевали песму за песмом. То је била снага уграђена у њих, да иду и да се врате живи. Мој деда се вратио жив и још много људи.Било је наравно о много тешко тамо.
Због тога увек волим да поздравим том песмом јер је она значајна. Бела вила се славила и још увек се слави у Метохији, да знате само. У Великој Хочи је игра Бела вила, цео дан. Песме и игре трају и смо снимали тамо. То је на Великдан. Великдан је посвећен, односно Васкрс посвећен Белој вили јер од тада почињу велики дани пуни светлости.
Зато сам хтела да чујете ту песму. Иначе има доста песама посвећених Белој вили које су врло дубоке и врло значајне. Желим да вам кажем: што год можете да научите од старих песама, научите - јер то је матрица; то је путања из срца која нас води ка Богу и води нас увек ка добром.
Зато је Бела вила за мене значајна, што она не говори само о овом, није само овај тренутак, постоје успаванке посвећене Белој вили и то је у читавом српству, до мора. Од истока до мора. Успаванке постоје, постоје свадбене песме, свадбене игре постоје.
Ми смо то заборавили а нисмо смели да заборавимо. Много смо пали у заборав, много. А заборав је један страх. То није добро. Ми смо народ врло стар и ми смо народ храбрости. Какав заборав, какав кукавичлук?! Или страх!? Страх не сме да влада нама ...уопште ...јер смо ми храбри. Храбро смо покољење и храбри смо од давних предака наших; то смо наследили. Хтела бих да вам кажем колико су речи у нашем језику врло битне. Ми не обраћамо више пажњу на њих а оне су дубоке. Оне су историја, праисторија. Оне су снага у нама; невиђених размера снага."
Цела емисија/предавање Svetlana Stević - Pra Istorija Srba i Srbije - Najbolje predavanje
0 коментара :
Post a Comment