Prezir - Riblja Čorba, Naši dani - Vladislav Petković Dis

Riblja Čorba - Prezir



Naši dani - Vladislav Petković Dis, 1910.


Развило се црно време опадања,

Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг’о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,

На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,

Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,

Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,

Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,

Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова

Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији

К’о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,

Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к’о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,

Не види се јадна наша земља худа;
Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.

 

Read more...

Muzika za sva vremena -P.I.Čajkovski - Koncert za klavir i orkestar u b-molu Sviatoslav Richter (klavir) Herbert Von Karajan (dirigent)

Po mom mišljenju verovatno najbolje izvodjenje ovog dela koje sam ikada čula. Godinama sam tražila to na internetu i sad se, evo, konačno pojavilo.
Nadam se da će se i vama dopasti ovo izvodjenje. Mislim da čak i onaj ko ne voli klasičnu muziku, kad odsluša ovo delo na ovaj način izvedeno, mora da je zavoli. Sviatoslav Richter (1915-1997), ruski (sovjetski) pijanista koji, opet po mom mišljenju, najbolje "poznaje" i oseća dela Čajkovskog i ostalih slovenskih kompozitora pa ih tako i izvodi. Bio je zaista virtuoz na klaviru i na jedinstven način je izvodio sva dela.
Herbert Von Karajan (1908-1989), austrijski dirigent koji je svojim dirigovanjem zaista umeo da izvuče maximum iz ljudi/muzičara sa kojima je saradjivao i da svako delo predstavi na vrhunski način. 
Spoj Richterovog izvodjenja i Karajnovog dirigovanja sa najboljim kompozitorom je najbolje od  najboljih medju najboljima (al sam ga sročila :) bar je to moje mišljenje.Nadam se da ćete uživati :).
Petar Iljič Čajkovski/Пётр Ильи́ч Чайко́вский/Pyotr Ilich Tchaikovsky - Piano Concerto 1 in B flat minor, Sviatoslav Richter piano, Herbert Von Karajan conductor.
Read more...

Knjiga Vrata krletke – Katie Hickman (Kejti Hikman)

Roman koji svojom radnjom dosta podseća na seriju koja se trenutno prikazuje u Srbiji – Sulejman Veličanstveni. Radnja je smeštena u srednji vek i prikazuje odnose žena u haremu, borbu za prevlast, spletke i „igre“ kojima se služe ne bi li sebi prigrabile delić vlasti i obezbedile siguran opstanak u situaciji u koju su dospele. Da li je moguće
izvesti svoju verenicu iz harema u koji je dospela kao robinja, problem je koji muči glavnog junaka Pola Pindara, engleskog trgovca koji je poslat u ime Kompanije da obezbedi predaju novog i interesantnog poklona za sultana koji bi trebalo da obezbedi trgovačku prevlast Engleske nad ostalim takmacima. U romanu su pomenute neke ličnosti koje su zaista postojale u to vreme i podaci vezani za njih. Roman se čita u jednom dahu, kao kad gledate interesantan film. Kroz tekst je moguće saznati gomilu istorijskih činjenica vezanih uz harem konkretno. Lično ne bih ovo nazvala vrhunskim književnim delom ali da je pred vama roman uz koji možete otputovati u to doba na par sati, odmoriti mozak od svakodnevice, nenametljivo saznati neke istorijske činjenice – tačno je, tako da ne čudi da se knjiga visoko kotira na listi bestselera. Koga zanima knjigu može naći na ..
Read more...

Knjiga Čovek i dečak - Tony Parsons

Autobiografsko delo koje je napisao Toni Parsons. Tony je napravio odličan prikaz kako jedna greška može da izmeni ceo život ne samo nas nego i ljudi-dece koji od nas zavise. Neverstvo je razlog razvoda ali i
sukoba roditelja oko starateljstva nad detetom koje podjednako vole. Čitaocu se nameće pitanje da li je moguće preći preko jedne greške I nastaviti život kao da se ništa nije desilo, makar zbog dobrobiti deteta i da li je samo preljuba razlog razvoda ili i nezadovoljstvo žene, supruge, domaćice koja je zbog materinstva svojevremeno zapostavila sopstvenu karijeru. Pisac se osvrće i na pitanje šta je to što nas čini uspešnim – da li je to jaka karijera ili pravo roditeljstvo koje zahteva da budete što više uz svoje dete. Provlači se i pitanje uticaja detinjstva na odluke koje kasnije donosimo u životu kao i uporedjivanje braka roditelja sa sopstvenim brakom. Da li su naši roditelji heroji, kada to postaju i zbog čega; kada zaista odrastemo i shvatimo gomilu njihovih postupaka koji su nam bili nejasni dok smo bili mladji, pitanja su koja takodje dotiče ova priča. U svakom slučaju, mislim da je ovo knjiga koju treba pročitati jer i pored svih teških tema koje je dotakla i izuzetno dobro i duhovito je napisana pa se čita u jednom dahu. Pa, ko voli...
Read more...

Preko eurosonga do Guče ...

Prvo je Željko zapevao a onda je majstor Deja "razvalio" Šta još reći sem - bravo, momci! :)). Srpska pesma na srpski način ... mešaj, Ružo!!!!! :p
Željko Joksimović feat Dejan Petrović - Nije ljubav stvar (Brass Orchestra ) ili love is not a matter? (veze nemam s inglishem):p


Read more...

Ruska serija Brigada ( serija Sašina ekipa )

Odlična ruska serija "Brigada" koja je kod nas prikazana pod nazivom "Sašina ekipa"( sa srpskim prevodom). Priča prati život četiri momka koji se znaju od detinjstva i skupa ulaze u vode kriminala koje dopiru i do političkog vrha. Ima 15 epizoda. Ovde je postavljena samo jedna epizoda a ostale možete pogledati na ovoj adresi . Za prevod potrebno je samo da na donjoj liniji playera nadjete oznaku CC koja se nalazi u kockici, kliknete i odaberete srpski titl (umesto engleskog koji ide po defaultu).
Prva epizoda "Brigada" ("Sašina ekipa")


Pošto je serija iz nekog razloga skinuta sa youtube i onemogućeno je online gledanje, evo linka gde možete naći i downloadovati kompoletnu seriju + gomilu odličnih ruskih filmova link.
Sigurna sam da ćete se snaći uz par klikova :)



Read more...

"Lude ideje" - knjiga "Nulte granice"

Pročitah knjigu Nulte granice ( o Ho’oponopono procesu ) i dodjoh na ludu ideju a sve u cilju da iole objasnim ono napisano u knjizi.
Pošto u knjizi tip (sad objašnjavam kao kad klinci prepričavaju lektiru na netu:p), Joe Vitale, saznaje od prijatelja za psihologa sa Havaja (Dr.Ihaleahala Hew Len) koji je izlečio kompletno odeljenje visoko rizičnih kriminalaca sa mentalnim oboljenjima, on kreće u potragu za tim čovekom u želji da sazna kako je to učinio. Naravno, ukoliko je sve to istina.  Kroz svedočenja par ljudi (koji su tada radili na tom odeljenju) on shvata da je to zaista istina i uči metod lečenja koji je primenio havajac. A havajac je pa to naučio od havajke (Morrnah Nalamaku Simeona) koja je dobrim delom adaptirala stari havajski princip lečenja ( Ho’oponopono ) pa i on dodatno izmenio tj malo skratio celu proceduru( on - dr. Hew Len). 

 Princip je totalno čudan i zasniva se na sledećem: svi ljudi, svi dogadjaji sve na šta naidjemo u životu je odraz nas samih i naših sećanja, sećanja naših predaka koja mi nosimo i 100%  smo odgovorni za to. U knjizi, koliko shvatih, sećanja se odnose na naša sećanja otkako smo rodjeni i koja su pohranjena u podsvesti. Kako je cilj da postanemo kreatori (slika božija) i da stvaramo, trebalo bi da se rešimo tih sećanja, a onda će se sama po sebi pojaviti inspiracija, dar od boga s kojim smo došli na zemlju (kaže otprilike dalje ovaj tekst u knjizi) i mi ćemo moći da uživamo u životu kroz inspiraciju. Da dam jedan plastičan primer: rešavajući se tih sećanja, recimo da se kod mene sve češce javlja inspiracija da nešto uradim (sasvim neočekivano), dakle neplanirano stvaram...i recimo padne mi iz čista mira na pamet da napravim neki predmet, da napišem knjigu, da napišem članak, da odem u drugu zemlju il kako već.. od ideje do ideje. Što je manje tih sećanja (više su očišćena iz podsvesti) to je inspiracija češća. 

U knjizi se nadalje objašnjavaju pojmovi boga (božanstva kako ga oni nazivaju, ako ja dobro shvatih), praznine, šta je to nulta granica itd. U principu je knjiga vrlo interesantna mada se i sami zapitate, kao Joe Vitale, jesam li ja lud kad sve ovo slušam i da li je čovek preda mnom lud kad sve ovo priča tj tvrdi. A ceo metod koji bi trebalo upražnjavati da bi se ta naša sećanja očistila, kako oni kažu, se sastoji u sledećem: upućujemo reči (u sebi) bogu i to ovim redom (mada redosled i nije bitan) molim te oprosti mi, žao mi je, hvala ti, volim te. što češće to ponavljamo brže ide čišćenje (update: dovoljno je ponavljati samo "hvala ti" ili " volim te "). Ludo, a?:) 


 Ali reči se ne izgovaraju tek tako mada neki (prema primeru u knjizi) rade i to. Recimo da sretnem osobu koja me izuzetno nervira i za koju sam ubedjena da spada u zavidne, ljubomorne osobe. Ne znam što al eto nervira me i imam to mišljenje o njoj. Uzrok tog nerviranja (i mišljenja) nije ta osoba nego neko sećanje u meni. Ja prepoznajem sebe u toj osobi. I to sećanje ja treba da čistim ovim rečima: molim te oprosti mi(bože) žao mi je, hvala ti, volim te. Da, otprilike ja tako nekako shvatih princip iznet u knjizi. Pri tome, havajac uči Vitalea da treba i da se zapitamo šta je to što je dovelo do odredjenog problema, gde je tu moja odgovornost pa u prethodno iznetom primeru, ja se trebam zapitati šta je to za šta sam ja odgovorna a dovelo je do tog osecaja netrpeljivosti spram te osobe koja me iz neobjašnjivog razloga nervira. 

I tako ja pročitah knjigu, dobro se ismejah na par mesta u knjizi jer zaista sve skupa izgleda čudno ali posle stavih prst na čelo i krenuh da razmišljam da li je tako nešto uopšte moguće. Setih se priče da su misli materijalne (i nekih priča da nauka to upravo dokazuje ili je vec dokazala - koliko je istina ne znam), da smo svi povezani nekom nevidljivom energijom i mislima i pomislih: šta ako svaka misao kao nešto materijalno odlazi na neko odredjeno mesto u prostoru (da postoji ogromna ladica za sve naše misli :)) ), a otuda je pojedini ljudi mogu uzeti sebi kao misao ili kao ostvarenje. Evo primera (ekstremnog).. Brejvik. Ovih dana se piše redovno o njemu (norvežanin koji je napravio masakr). U knjizi havajac kaže 100% smo odgovorni za sve u svom životu, pa čak i za zlo oko sebe, ratove, glad, čak i za saobraćajke koje vidimo (tako bar ja shvatih tekst knjige). Kako ja onda mogu biti odgovorna za nekog tamo Brejvika kog niti sam kad videla niti čula niti čak pratim šta se dalje dešava sa njim sem što čuh vest i kako može biti par miliona ljudi(ako ne i više) koji svakodnevno slušaju o njemu, odgovorno za njegovo delo? (jer on kaže sve što je stiglo do vas stiglo je kao eho vaših sećanja... dakle i vesti spadaju u taj eho, je l?!) Jedino objašnjenjenje do kog dodjoh je upravo to o mislima koje su materijalne pa su se negde akumulirale, dostigle "kritičnu tačku" i u tom momentu ih je neko ostvario kao ideju, bio je prijemčiv (valjda se tako kaže) za tako nešto. To bi značilo sledeće, u nekom momentu svako od nas (mislim na one koji su saznali za tu vest) podstaknut možda nekim svojim sećanjem, pomislio je ono što je Brejvik uradio. MOžda se istog momenta pokajao za to što je pomislio, možda se danas i ne seća ili ne želi sebi da prizna da je to pomislio, možda...ali, misao je ostala zabeležena u prostoru i eto naše odgovornosti za nju. Sada ostaje pitanje kako je "obrisati".. pa tako što svi mi koji čujemo za slučaj Brejvik (namerno uzeh totalni ekstrem kao primer) treba da prihvatimo na taj način svoju odgovornost za to delo i radimo čišćenje kroz ovaj sistem prikazan u knjizi.U knjizi je prikazan slučaj teškog kriminalca koji je maltretirao i zlostavljao 3godošnje dete i pošto ga je Dr. Hew Len izlečio i naučio procesu čišćenja, taj kriminalac je na sudu prihvatio kompletnu odgovornost za svoje zlodelo(ako ko pročita knjigu shvatiće o čemu tačno pišem).Dakle, ispada da se čak i zlotvori, kako zovemo svi takve ljude, mogu ovim izmeniti. 

 Sve skupa zvuči kao dobro lupetanje, znam:) ali eto.. bio je to moj pokušaj da objasnim sebi kako ovaj sistem MOžDA deluje a da li zaista deluje mogu videti tek nakon primene.. kroz izvesno vreme.


Nemojte shvatiti ovo kao moju sugestiju vama da je to zaista tako. To je samo jedno moje razmišljanje u pokušaju da objasnim ceo sistem i zasniva se isključivo na MOžDA.. 

 U knjizi havajac kaže da smo odgovorni i za rat. Ko zna, moguće da smo u nekom momentu svi poželeli ili pomislili na rat(ili ubistvo nekog) kao jedinu mogućnost rešenja nekog problema a eto onda su te misli postale odjek nas, neko ih je prihvatio (otvorivši onu ladicu u prostoru gde su spakovane- pandorinu kutiju), materijalizovao još više kroz dela.. pa je čak i neke od nas uvuklo to u rat.
 Potvrda svega ovog se svakako ne može dobiti samo razmišljanjem. Jedino što ostaje je da čovek koji pročita ovakvu knjigu zaključi da je sve glupost i nastavi dalje bez osvrtanja na tekst te knjige ILI da  pokuša da sredi svoj život kroz ovaj "lud sistem" jer ni knjiga nije stigla slučajno do nas već kao deo cele priče pa ako priča ima zaplet onda ima i neko rešenje. Ko zna... 


Pa, ako donosi sve ono što je rečeno u knjizi a naštetiti nikom ne može (sem ako štetom ne smatramo skretanje misli na ovo par reči volim te, oprosti mi, hvala ti), onda da pokušam.. vredelo bi (mislim se ja u sebi) 
E, sad pitanje šta donosi sve to: kao što rekoh pre svega inspiraciju tj delovanje inspiracije kroz nas (update: češća pojava "flow" osećaja)  a znamo da je inspiracija pokretač za mnoge stvari, pa su tu i zdravlje (vaše i tudje), dobrobit ljudi oko nas, razne blagodeti (valjda pravilno napisah), u svakom slučaju gomilu pozitivnih stvari i sveukupno mnogo mnogo lepši život, ali, za tako nešto potrebno je non-stop raditi tzv. čišcenje. Ostaje pitanje kada mogu videti prve efekte tog rada pa da znam da li je to zaista to. Moja pretpostavka je da se to može videti vrlo brzo, ni nedelju dve dana. Toliko vremena mogu da odvojim i isprobam metod, ma koliko delovalo smešno (al mene ledja više ne bole;p)


 Eto, ja prepričah ukratko sadržaj knjige (sva sreća da nisam išla na dužu verziju prepričavanja - bilo bi tu par metara teksta :)), a na vama je da li želite da je pročitate ili primenite pročitano:) 


Adresa na kojoj možete naći knjigu 
Read more...

Nešto za moju dušu

Nina Simone - Ain't Got No...I've Got Life
Obrada istoimene pesme iz filma "Kosa"


Nina Simone - House of the rising sun

Nina Simone - You'll never walk alone

Nina Simone - Love or leave me


Nina Simone - I put spell on you
Read more...

Knjiga Bruce Lipton - Biologija verovanja

Za one kojima se dopada predavanje-film Nova biologija, Bruce Lipton, evo i knjige u pdf formatu. Sigurna sam da vredi pročitati knjigu i primeniti nova saznanja u svom životu jer, kao što reče Bruce, 95% nas nema genetske predispozicije za oboljenja već smo proizvod sopstvene percepcije i verovanja, verovanja naših roditelja, kao i uticaja okoline u kojoj boravimo. Slično je i sa ljudima koje srećemo, dogadjajima koji su iza i ispred nas. Misli su čudo :)



Knjiga Bruce H. Lipton - Biologija verovanja



Read more...

Film Bruce Lipton - The New Biology - Where Mind and Matter Meet (Nova biologija )

U video snimku koji sledi, dr. Bruce Lipton objašnjava koje su zablude nauke vladale dugo, pojašnjava detalje oko DNKa, predstavlja "mozak" ćelije (ćelijsku membranu), objašnjava koliko su bitni proteini u organizmu, njihovu funkciju u snabdevanju ćelije i koliko je bitna percepcija tj. kako naša verovanja upravljaju ćelijom pa i zdravljem. 
Dr. Bruce Lipton je američki biolog koji je poznat po promovisanju ideje da osoba može verovanjima manipulisati svojom DNK i genima. Lipton je rodjen u Mount Kisco (New York), 21. oktobra 1944. godine. Doktorirao je razvojnu biologiju na univerzitetu u Virdžiniji 1971. god. Predavao je anatomiju kao docent na University of Wisconsin School Of Medicine pre odlaska na St.George`s University School of Medicine, gde je kao profesor predavao anatomiju 3 godine. Od 1987 do 1992 je učestvovao u istraživanjima u Penn State and Stanford University Medical Center.
Predaje na koledžu za kiropraktiku na Novom Zelandu.
Njegove publikacije se sastoje uglavnom od istraživanja razvoja mišićne ćelije. Knjige koje je napisao:
2005. god - Biologija verovanja, oslobadjanje moći svesti, materije i čudesa (The Biology of Belief – Unleashing the Power of Consciousness, Matter & Miracles)

2009. god Spontana evolucija (Spontaneous Evolution) gde je koautor sa Steve Bhaerman-om. 







Read more...

Kako napraviti, kako instalirati, kako konvertovati, kako nacrtati, kako fotoshop / how to make, how to crack, how to hack, how to install, how to find, how to add, how to draw - howto

Pre mnogo godina, dok mi je prijatelj pomagao da instaliram linux (redhat 7, 8... i ne secam se više), objasnio mi je način kako ću doći do svih potrebnih podataka koji mi trebaju ukoliko
negde zapne sa linuxom (linux u tom periodu još nije bio napravljen sa gomilom menadžera koji olakšavaju instalacije dodatnih programa na OS pa se većina programa morala instalirati na "gurku").
Tada je još kod nas bila popularna dial up konekcija i celu instalaciju smo izveli tako što on iz Italije objašnjava šta da uradim, a ja na jednom kompjuteru čitam šta on kuca, na drugom kompjuteru instaliram linux. E, trebalo je posle ostati sam sa tim linuxom :). A to znači, kad prijatelj nije na netu a meni treba da instaliram neki program, moram se nekako snaći. I tako mi on u par reči objasni skoro "sve" :).
Cela "obuka" svela se na par reči - howto ili preciznije how to: how to find ..., how to make ..., how to install ..., how to uninstall ..., how to add ..., how to .tar .., how to install .rpm ..., how to repository..., how to yum.....itd. Bile su to kombinacije fraze " how to" i meni poznatih reči (google se brinuo kako da to spakuje u pravu rečenicu i izbaci linkove sa odgovorom) :).
Nešto ovih dana gledam najčešće korištene reči na googlu (vezane za naše područje) i vidim da su to reči i fraze: kako da, kako da nadjem, kako napraviti, kako instalirati, kako postaviti, itd. Iz iskustva znam da na našem jeziku često ne možete naći pravi tekst s odgovorom. Prosto je: mi (izgleda) ne volimo da pišemo tekstove u kojima drugom otkrivamo tajnu kako nešto da uradi ili napravi (možda smo i lenji, ko zna) :), a i internet kod nas nije u toj meri dovoljno dugo popularan kao na prostorima Amerike, Engleske.
Ovaj post i nije nešto mnogo bitan sem eventualno za početnike koji će možda naići na njega. Početniku ovaj jednostavan "fazon" i treba. Skoro sve na internetu je lako pronaći sa "how to" frazom; bilo da se radi o nekom video snimku, downloadu muzike, konvertovanju u neku drugu vrstu fajla ili o prostom odgovoru na odredjeno pitanje.
Dakle, ukoliko nešto tražite na internetu, googlu ili bilo kom drugom pretraživaču, upotrebite i prostu frazu na engleskom " how to " (normalno uz dodatak find, make, install, download, convert ili koja druga reč da vam treba). Ukoliko vam engleski jezik ne ide baš ok, imate google translator (ukucate u google prosto " translate" i naći ćete lako).
Read more...

Knjiga Fokusiranje - Eugene T. Gendlin

Eugene T. Gendlin, jedan od retkih psihoterapeuta koji se zapitao odakle neuspeh u radu s pojedinim pacijentima. Sa kolegama radio je na tom problemu i došao do procesa koji naziva " fokusiranje ".

Ono što je interesantno kod ovog procesa je to da "pacijent" ne mora
raditi sa profesionalnim psihoterapeutom nego proces fokusiranja može obaviti sam ili uz pomoć prijatelja.
Gendlin fokusiranjem naziva proces u kome sami pronalazite odredjeni osecaj u telu, koji se javlja pri pomisli na neki problem ili pak suprotno, misleći na odredjeni problem u telu se pojavljuje nepoznat osećaj koji on naziva " čulnim utiskom " (u knjizi koja je štampana u hr., izraz " osjetilni dojam "). Nije u pitanju emocija nego odredjeni osećaj ( nešto poput onoga što nazivamo intuicijom u odredjenim situacijama). 

Detaljnim uputstvima, Gendlin nas dalje uči kako da radimo sa tim osećajem, kako da stupimo s njim u kontakt, kako da pustimo telo da nam samo da odgovore na naš problem koji vrlo često može biti sakriven.
Već na samom početku knjige, Eugen daje primere iz prakse na osnovu kojih ćete sasvim lako moći da zaključite o čemu se radi. Mislim da je ovo knjiga koju bi trebao da poseduje (detaljno izuči) svaki psihoterapeut ali i svako od nas. Ukoliko želite da rešite svoje probleme ili neke dileme, da napredujete u svom duhovnom razvoju, sigurno je da ćete katkad morati da "isčupate" neke dogadjaje koji leže sakriveni u podsvesti i stvaraju vam probleme a da toga niste ni svesni.


Sigurno znate onaj osećaj kada sretnete neku osobu prvi put u životu i iz nekog razloga vam je antipatična ali vi ste primorani (recimo) na kontakt sa tom osobom pa se tako periodično srećete ali se taj vaš osećaj ne gubi. To može neprijatan osećaj (telesni) koji se javio u stomaku, nešto poput grča, praznine itd. Uzrok tom osećaju je nešto iz vaše podsvesti što telo prepoznaje u toj osobi pa vas "upozorava". 

Recimo da fokusiranjem na taj osećaj možete doći do neverovatnog zaključka da je (dajem primer) uzrok osećaja pri susretu sa tom osobom neki dogadjaj iz vašeg detinjstva na koji vas ta osoba podseća ali vi toga niste bili svesni pre procesa fokusiranja. Bilo koji problem možete pokušati da rešite ovom metodom. Neverovatni su rezultati koje proces fokusiranja može dati vrlo brzo. 

Ono što je bitno kod ovog procesa, kao i kod ostalih stvari u životu je sledeće: ne odustajte ukoliko u početku ne uspete. Budite uporni i radite i dalje na tome i sigurno će doći do uspeha. Knjigu preporučujem od sveg srca i želim vam da imate uspeha u fokusiranju kao što se desilo kod mene. Da ponovim, samo budite uporni i nemojte odustati.
Naziv knjige je Fokusiranje, pisac je Eugene T. Gendlin




Knjigu je tesko naci u papirnom izdanju jer je rasprodata odavno ali mozete pokusati sa pdf varijantom preko sledeceg linka:

Eugene T. Gendline - Fokusiranje


(knjigu mozete skinuti preko nekog scribd generatora za download (nadjite na google jer ih stalno menjaju) ili se ulogovati na scribd, updatovati neki .txt fajl kao svoj doprinos scribd tekstovima i time dobiti od njih 'kredit' za download jednog ili vise scribd document fajlova)

Read more...

Kako postaviti gadget na svoj blog (blogger)

Ukoliko koristite blogger, postavka uopšte nije teška.
1.Klik na opciju kontrolna tabla (pošto ste se već ulogovali, naravno),
2.klik na blog kom želite da dodate novi gadget (ukoliko imate više blogova),
3.klik na opciju "dizajn". Sad vam se otvorila nova stranica i prva opcija Elementi stranice (desno uz nju još stoje "izmeni html" i " dizajner šablona"). Ostanite na Elementi stranice.
Sad pogledajte "sliku" sa prikazom elemenata stranice. Imate opciju dodaj gadžet (bar je tako napisano kad imate nalog na srpskom jeziku), klik na tu opciju.
Sad vam se otvorilo malo prozorče gde sa leve strane imate 5 opcija (odozgo naniže):
- osnove,
- istaknuti,
- najpopularnije,
- još gadžeta,
- dodajte svoje.
U svakoj od opcija su gadžeti koje nudi sam blogger.Ukoliko nećete ni jedan od njihovih gadžeta ( onih koji su tu u ponudi), kliknite na opciju "osnove" i sad sa desne strane imate razne varijante gadžeta koje vam oni nude.
Skrolujte malo prema dnu stranice i videćete gadžet pod nazivom "HTML/JavaScript" (na žalost, kad isti tekst otkucate u search polje, ne izbacuje vam da je pronašao ovaj gadžet pa morate ovim putem, valjda :)),
klik na sam naziv gadžeta ili na + sa strane što znači "dodaj".
Sad se otvorio prozor tog gadžeta i imate dva polja:
- gornje gde treba da napišete naziv tog gadžeta ili bilo koju reč koju vi želite (vodite računa, to će se prikazati na vašem blogu, ta reč)
- donje polje u koje kopirate "text" iz .html fajla gadžeta koji želite( za one koji ne znaju kako otvoriti html file - html fajl koji skinete s neta, otvorite u notepadu: desni klik i open with.. odaberite Notepad program)ili generisan kod koji vam ponude na stranici s koje uzimate gadžet.
To je sve. Jednostavno, zar ne? :)

Evo i jedne stranice gde možete naći interesantne gadžete: gadgets
Read more...

Knjiga Ispričaću ti priču - Jorge Bucay

Psihoterapeut i pisac Jorge Bucay, rodjen je 1949. u Buenos Airesu. Živi izmedju Argentine, Španije i Meksika.
Širom sveta poznat je kao voditelj grupnih terapija i kao uspešan pisac.> Objavio je dvanaest dela, među kojima su Cartas para Claudia, Recuentos para Demian, Cuentos para pensar, Amarse con los ojos abiertos, El Cochero, El Juego de los cuentos, Cuenta commigo, čija je prodaja premašila više miliona primeraka i prevedene su na dvadeset jezika. U knjizi "Ispričaću ti priču" (Ispričat ću ti priču) glavni lik je Demian, koji je već umoran od poseta raznim terapeutima a nema napretka u terapiji. Na preporuku drugarice dospeva kod Jorgea koji ima čudan ali delotvoran pristup terapiji. Kroz seriju zanimljivih i poučnih priča, Jorge mu ukazuje gde je ključ problema i postepeno "modeluje" njegovu psihu do momenta kada mu terapeut više nije potreban.
Ukoliko mislite da je ovo knjiga koju bi rado pročitali, možete je naći u.pdf formatu (hr. izdanje) na Knjiga Ispričaću ti priču (knjigu mozete skinuti preko nekog scribd generatora za download (nadjite na google jer ih stalno menjaju) ili se ulogovati na scribd, updatovati neki .txt fajl kao svoj doprinos scribd tekstovima i time dobiti od njih 'kredit' za download jednog ili vise scribd document fajlova)
Read more...

Film i knjiga "Tajna" - zašto uspeh, zašto neuspeh

Mislim da je svima jasno da inteligencija nije od presudnog značaja za uspeh pojedinca u nekoj oblasti. Evo definicije inteligencije uzete sa wikipedie:
"Inteligencija je mentalna karakteristika koja se sastoji od sposobnosti za učenje iz iskustva, prilagodjavanja na nove situacije, razumevanja i korištenja apstraktnih pojmova, i korištenja znanja za snalaženje u novoj okolini u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje, a ni učenjem stečene navike, veštine i znanja.Iako se definicije inteligencije razlikuju, teoretičari se slažu da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost."
Već na osnovu ove definicije je jasno da ne morate biti član "Mense" da bi uspeli u nekoj oblasti. Čak se dešava da izuzetno inteligentni ljudi ne postignu ništa u nekoj od oblasti života. Jednostavno prolaze kroz život isto kao i mi ostali, "nenadareni" u tom smislu.
Uspeh podrazumeva odredjeni karakter, odredjeni način razmišljanja, posvećenost odredjenom cilju, u pojedinim oblastima poput sporta - da, podrazumeva i talenat, ali u većini slučajeva iza svakog uspeha stoji način razmišljanja.
Da se Nikola Tesla bavio kuglanjem a ne strujama (lupih sad al dobro i to je neki primer), verujem da bi isto čuli za njega jer je on u svom umu imao pre svega želju da uspe, ma čim se bavio.
Nabrojaću neke oblasti: sport, muzika, naučna istraživanja, politika, mediji; u svakoj od tih oblasti su uspešni ljudi.
Kako oni razmišljaju, o čemu razmišljaju?
Primer: srpski sport (prva asocijacija bi bila) Novak Djoković. As. Šampion. Iza njega stoji ogroman rad, odricanje, napor. Sve to je moguće ostvariti samo na jedan način: treba imati viziju i stremiti ka ispunjenju te vizije. Sam Nole je izjavio kako je sanjao da osvoji Wimbledon. Bio je još dete kada je video sebe kao pobednika na Vimbldonu jednog dana. Neprestana koncentrisanost na tu viziju, dala mu je snagu za treninge i sve ono što je morao proći da bi stigao do tog cilja. Svako od nas zna šta je mašta. Sigurno ste se zaleteli ko zna koliko puta maštajući o ovome, onome i znate onaj osećaj kad vas neko trgne iz mašte a bilo vam je tako lepo - videli ste slike, imali ste emociju, bili ste srećni, "živeli ste" u toj slici iz mašte. E, to je radio i on.
U nauci, to je radio Nikola Tesla. Imao je viziju svog uspeha, to je ono što mu je davalo snagu da istraje i radi dalje i dalje i dalje.
Uzmimo primer nekog od muzičara, poznatih kompozitora (Mokranjac, Bah, Betoven, Mocart, Čajkovski...) - većina njih je posmatrala tada svetski poznata imena u toj oblasti i maštali su da jednom budu kao oni. I radili su, maštali pa opet radili.. nervirali se, komponovali opet, maštali i uspeli. Dosta nas veruje u onu priču - nešto ga tera da to radi, zato je uspeo. Ne! Oni su imali viziju svog uspeha, ona je bila pokretač i glavna motivacija i zato se njihov rad nastavljao i uvek bi uspeli.Vizije su te koje su privukle uspeh. Vizije poput one " Ja sam svetski poznat kompozitor! U salama aplaudiraju na moja dela! Novine pišu o meni! Ah, baš je lepo!" i onda bi nastavili da gledaju tu svoju zamišljenu sliku a potom bi nastavili da rade ne bi li što pre stigli do tog dogadjaja.
Bogataši sveta - šta mislite o čemu su sanjali dok nisu bili bogati? Sanjali su o bogatstvu. Imaju viziju sebe u ulozi bogataša. Sve što treba da se uradi da bi postali bogati, oni će uraditi jer ih na to "tera" vizija. To je glavni stimulans. Oni se trude, rade, "grebu" ne bi li stigli do tog svog zamišljenog uspeha. Kreću se medju ljudima koji im mogu pomoći u tom poduhvatu, druže se sa ljudima koji imaju iste vizije ili su već ostvarili svoju viziju. Oni sve vreme imaju pred očima svoju zamišljenu sliku uspeha. Vide svoju basnoslovno skupu vilu, vide svoj vozni park, garderobere prepune prvoklasne odeće, najkvalitetniji parket ili mermer u svojoj kući, vide dadilje koje čuvaju njihovu decu. Sve to oni vide u svojoj viziji i proživljavaju iz dana u dan, raduju se svom uspehu iako ga, realno, još nisu postigli. U nekom momentu vizija postaje stvarnost. Vizija kao da je magnet koji privlači prave ljude u njihov život a i dogadjaje koji će im pomoći da uspeju.
Hiljade i hiljade slučajeva postoji da su samo zahvaljujući viziji o zdravlju neki "neizlečivi" bolesnici ozdravili. Neverovatno, je l da?:)
Sada se vratite na početak posta i pogledajte definiciju inteligencije (a nekako svi podrazumevamo da samo inteligentni uspevaju, je l, pošto imaju jak preduslov -brzo i precizno misle, snalažljiviji su od nas "običnih") - da li mislite da su ovi uspešni ljudi koje nabrojah najinteligentniji na svetu ili su samo bili dosledni, nisu odustali od svog cilja i vizije i onog u šta su verovali da će se desiti?

Misli su čudo. Mnogi rade na razjašnjenju odakle uopšte misli, šta su misli i mada to još uvek ne znamo, sasvim je jasno, iz gomile primera koji su svakodnevno pred nama, da misli čine čoveka. Ono što smo mislili "juče", mi smo "danas". Ovde ne govorim o onom što smo sanjali kao deca pa usput zaboravili na svoje snove. Govorim doslovce o onome o čemu smo svakodnevno razmišljali, "sanjarili" - to smo danas. Možda je najteže priznati sebi veliku istinu ali tako jeste - sami snosimo odgovornost za ono što imamo u životu, za sopstvenu kreaciju života. Ako ne baš za sve onda za većinu stvari i dešavanja, bio bi precizniji odgovor.
Moja preporuka je da pogledate film Tajna i da pročitate knjigu pod istim nazivom. Meni je zaista (bez preterivanja) pomoglo ono što sam videla u filmu i kasnije primenila na neke oblasti u svom životu. Skepticima, kojih će sigurno biti i posle odgledanog filma, mogu reći samo jedno - upornost je čudo. Jedino uporan rad na svojoj viziju (kako ja to zovem) daje prave rezultate. A recept je jednostavan (što će vam posle odgledanog filma i pročitane knjige biti daleko jasnije): zamišljena slika sa nekim ključnim momentima (vizija) + jaka emocija(sreća) zbog dešavanja na slici, jer već se desilo (na slici) + jaka motivisanost(redovan rad na toj slici)= rezultat (ostvarena vizija). Ko želi, neka pogleda film - škoditi neće sigurno.
Ovde možete videti film:

Read more...

Film "Ti možeš izlečiti svoj život" - Louise Hay (You Can Heal Your Life Movie)

Sigurno ste milion puta do sada čuli nešto poput "ti si ono što su tvoje misli" ili "tvoje misli čine tvoj život" ili " zahvaljujući svojim mislima ti si sada TO". Definitivno se pokazalo da su naše misli od ogromnog (presudnog) značaja za nas i da postajemo ono o čemu razmišljamo. Ukoliko imamo vedre, zdrave misli- mi smo zdravi. Ukoliko se bavimo razmišljanjem o bolestima, ne cenimo sebe, ne volimo svoj život - imamo sve predispozicije da se razbolimo i budemo nesrećni. Ne zaboravite da samo mi (svako ponaosob za sebe) znamo čemu posvetimo većinu dana i o čemu razmišljamo,
kao i to kakav je odnos nas samih prema sebi. Kad ovo znate, onda ne iznenadjuje što naizgled vesela osoba oboli (niko od nas nije zavirio u njene misli pa da sme da potvrdi da ta osoba misli samo o pozitivnim stvarima i ima skroz pozitivan odnos prema sebi i drugima).
Posvetite par dana (recimo jednu nedelju) sebi i potrudite se da zapišete većinu misli koje imate tokom dana. Zapišite skoro svaku misao (jeste malo naporno ali nije neizvodljivo). Zapišite misli vezane porodicu, sebe, partnera, posao, kolege, prijatelje, zdravlje. Nakon nedelju dana prelistajte taj materijal i pogledajte o čemu ste najviše ramišljali a onda uporedite dešavanja iz svog života sa tim razmišljanjima. Verovatno se dosta poklapaju. Pokušajte da se prisetite kada su još krenule te misli (perioda kada su se pojavile) i primetićete da su one počele davno, davno. Moguće i da se ne sećate kada tačno.
Još je Emil Kue (a pretpostavljam i mnogi pre njega) znao da posedujemo odredjene "obrasce" ponašanja pa i razmišljanja, i bavio se pozitivnim afirmacijama ("napredujem svakog dana u svakom pogledu" jedna od njegovih čuvenih afirmacija), upućivao ljude kako da primene autosugestiju i tako menjaju svoj način razmišljanja a samim tim i svoja dela, kao i da ozdravljuju svoje telo. Neko ko je maximalno popularisao taj metod je Lujza Hej ( Louise Hay ).
Lujza Hej ( Louise Hay rodjena 1926. godine ) osnivač je izdavačke kuće Hay House i smatra se osnivačem pokreta za samopomoć. Izdala je dosta knjiga na temu kako pomoći sebi pozitivnim afirmacijama (sa detaljnim uputstvima). Imala je stresan i naporan život (otac ih je ostavio dok je bila još mala devojčica, od svega par godina. Odrastala je u agresivnom okruženjju, maltretirana i seksualno zlostavljana od očuha i komšija još u dobu od 5 godina. Sa 15ak godina je napustila kuću i snalazila se u svetu kako je znala i umela. Bila je sklona promiskuitetu što je i sama izjavila u svom filmu. Udala se za biznismena, sa kojim je provela skoro 20 godina u braku i pošto je on napustio zbog druge žene, "pala je" u depresiju. Na sve to obolela je i od raka materice i odbila da se leči klasičnim metodama zvanične medicine a odlučila je da sebi pomogne pravilnom ishranom i pozitivnim afirmacijama. Za šest meseci, Lujza se izlečila a zatim se posvetila pisanju knjiga na tu temu i pomaganju ljudi koji imaju slične probleme. I danas, u svojim poznim 80im godinama, Lujza se bavi istim poslom, drži "seminare" širom sveta pomažući ljudima i upućujući ih kako da pomognu sami sebi.
U filmu se pojavljuju i ljudi koji su se izlečili zahvaljujući njenim knjigama i savetima. Oni svedoče koliko im je pomoglo ono što su saznali od nje.
Ovo su uvodne reči iz knjige Lujze Hej ( Louise Hay )"Moć je u vama".
"Ja nisam iscelitelj. Ja nikoga ne lečim. Sebe zamišljam kao usputnu stanicu na vašem putu ka samootkriću. Stvaram prostor u kome ljudi, učeći da vole sebe, uče koliko su neverovatno divni. To je sve što ja radim. Ja sam osoba koja pomaže ljudima. Pomažem im da uzmu svoje živote u svoje ruke. Pomažem im da otkriju sopstvenu moć, unutrašnju mudrost i snagu. Pomažem im da sa svoga puta uklone blokove i barijere da bi mogli da vole sebe bez obzira na okolnosti kroz koje trenutno prolaze. To ne znači da nikada više nećemo imati problema, nego da ćemo potpuno različito reagovati na njih.
Posle mnogo godina individualnog savetovanja sa klijentima i vodjenja stotina radionica i intenzivnih programa po celoj zemlji i svetu, utvrdila sam da postoji samo jedna stvar koja rešava svaki problem, a to je da volite sebe.
Nažalost, mnogi od nas ne zavole sebe dok ne smršaju, ili ne nadju posao, ili dobiju povišicu, ili nadju dečka, ili bilo šta drugo. Često uslovljavamo svoju ljubav. Ali možemo da se promenimo. Možemo da volimo sebe onakve kakvi smo upravo sada!
Ljubav je nešto što možemo da izaberemo, kao što izaberemo da se naljutimo ili da mrzimo ili da se rastužimo. Mi možemo da izaberemo ljubav. To je uvek naš izbor. Hajde da upravo sada, u ovom trenutku, izaberemo da volimo. To je najsnažnija postojeća isceliteljska moć."
Download knjiga:
Moć ozdravljenja je u nama
Meditacije za zdrav život
Read more...

Српске епске песме - Марко пије уз рамазан вино - Srpske epske pesme - Mаrko pije uz rаmаzаn vino





Цар Сулејман јасак учинио:
Да с' не пије уз рамазан вино,
Да с' не носе зелене доламе,
Да с' не пашу сабље оковане,
Да с' не игра колом уз кадуне;
Марко игра колом уз кадуне,
Марко паше сабљу оковану,
Марко носи зелену доламу,
Марко пије уз рамазан вино,
Још нагони оџе и аџије,
Да и они с њиме пију вино
Иду Турци цару на парницу:
"Цар Сулејман, и отац и мајко!
"Нијеси ли јасак учинио,
"Да с' не пије уз рамазан вино,
"Да с' не носе зелене доламе,
"Да с' не пашу сабље оковане,
"Да с' не игра колом уз кадуне;
"Марко игра колом уз кадуне,
"Марко паше сабљу оковану,
"Марко носи зелену доламу,
"Марко пије уз рамазан вино;
"Па му просто, да сам пије вино,
"Већ нагони оџе и аџије,
"Да и они с њиме пију вино."
Кад је царе разумео речи,
Он пошиље два своја чауша:
"Отидите, два чауша млада,
"Пак кажите Краљевићу Марку
"Да га царе на диван зазива."
Отидоше два чауша млада.
Кад дођоше Краљевићу Марку,
Али Марко под шатором пије,
Пред њим купа од дванаест ока;
Беседе му два чауша млада:
"Да чујеш ли, Краљевићу Марко!
"Тебе царе на диван зазива,
"Да ти идеш цару на дивана. "
Расрди се Краљевићу Марко,
Пак довати ону купу с вином,
Па удара царева чауша,
Прште купа а прште и глава,
И проли се и крвца и вино.
Оде Марко цару на дивана,
Седе цару до десна колена,
Самур-калпак на очи намиче,
А буздован уза се привлачи,
Бритку сабљу на крило намиче;
Беседи му царе Сулејмане:
"Мој посинко, Краљевићу Марко!
"Та ја јесам јасак учинио,
"Да с' не пије уз рамазан вино,
"Да с' не носе зелене доламе,
"Да с' не пашу сабље оковане,
"Да с' не игра колом уз кадуне;
"Добри људи о злу говорише,
"На једнога Марка потворише,
"Да ти играш колом уз кадуне,
"Да ти пашеш сабљу оковану,
"Да ти носиш зелену доламу,
"Да ти пијеш уз рамазан вино,
"Још нагониш оџе и аџије,
"Да и они с тобом пију вино.
"За што калпак на очи намичеш?
"Што л' буздован уза се привлачиш?
"Што ли сабљу на крило намичеш?"
Ал' беседи Краљевићу Марко:
"Поочиме, султан Сулемане!
"Ако пијем уз рамазан вино,
"Ако пијем, вера ми доноси;
"Ак' нагоним оџе и аџије,
"Не може ми та образ поднети,
"Да ја пијем, они да гледају,
"Нек не иду мени у меану;
"Ако л' носим зелену доламу,
"Млад сам јунак и доликује ми;
"Ако л' пашем сабљу оковану,
"Ја сам сабљу за благо купио;
"Ако играм колом уз кадуне,
"Ја се, царе, нисам оженио,
"И ти с', царе, био неожењен;
"Ако калпак на очи намичем,
"Чело гори с' царем се говори,
"Што буздован уза се привлачим,
"И што сабљу на крило намичем,
"Ја се бојим, да не буде кавге,
"Ако би се заметнула кавга,
"Тешко оном, тко ј' најближе Марка!"
Гледи царе на четири стране,
Не има ли тко ближе до Марка:
Ал' код Марка нигди никог нема,
Већ најближе царе Сулејмане;
Цар с' одмиче, Марко се примиче,
Док дотера цара до дувара;
Цар се маша руком у џепове,
Он извади стотину дуката,
Па и даје Краљевићу Марку:
"Иди, Марко те се напиј вина."


Cаr Sulejmаn jаsаk učinio:
Dа s' ne pije uz rаmаzаn vino,
Dа s' ne nose zelene dolаme,
Dа s' ne pаšu sаblje okovаne,
Dа s' ne igrа kolom uz kаdune;
Mаrko igrа kolom uz kаdune,
Mаrko pаše sаblju okovаnu,
Mаrko nosi zelenu dolаmu,
Mаrko pije uz rаmаzаn vino,
Još nаgoni odže i аdžije,
Dа i oni s njime piju vino
Idu Turci cаru nа pаrnicu:
"Cаr Sulejmаn, i otаc i mаjko!
"Nijesi li jаsаk učinio,
"Dа s' ne pije uz rаmаzаn vino,
"Dа s' ne nose zelene dolаme,
"Dа s' ne pаšu sаblje okovаne,
"Dа s' ne igrа kolom uz kаdune;
"Mаrko igrа kolom uz kаdune,
"Mаrko pаše sаblju okovаnu,
"Mаrko nosi zelenu dolаmu,
"Mаrko pije uz rаmаzаn vino;
"Pа mu prosto, dа sаm pije vino,
"Već nаgoni odže i аdžije,
"Dа i oni s njime piju vino."
Kаd je cаre rаzumeo reči,
On pošilje dvа svojа čаušа:
"Otidite, dvа čаušа mlаdа,
"Pаk kаžite Krаljeviću Mаrku
"Dа gа cаre nа divаn zаzivа."
Otidoše dvа čаušа mlаdа.
Kаd dođoše Krаljeviću Mаrku,
Ali Mаrko pod šаtorom pije,
Pred njim kupа od dvаnаest okа;
Besede mu dvа čаušа mlаdа:
"Dа čuješ li, Krаljeviću Mаrko!
"Tebe cаre nа divаn zаzivа,
"Dа ti ideš cаru nа divаnа. "
Rаsrdi se Krаljeviću Mаrko,
Pаk dovаti onu kupu s vinom,
Pа udаrа cаrevа čаušа,
Pršte kupа а pršte i glаvа,
I proli se i krvcа i vino.
Ode Mаrko cаru nа divаnа,
Sede cаru do desnа kolenа,
Sаmur-kаlpаk nа oči nаmiče,
A buzdovаn uzа se privlаči,
Britku sаblju nа krilo nаmiče;
Besedi mu cаre Sulejmаne:
"Moj posinko, Krаljeviću Mаrko!
"Tа jа jesаm jаsаk učinio,
"Dа s' ne pije uz rаmаzаn vino,
"Dа s' ne nose zelene dolаme,
"Dа s' ne pаšu sаblje okovаne,
"Dа s' ne igrа kolom uz kаdune;
"Dobri ljudi o zlu govoriše,
"Nа jednogа Mаrkа potvoriše,
"Dа ti igrаš kolom uz kаdune,
"Dа ti pаšeš sаblju okovаnu,
"Dа ti nosiš zelenu dolаmu,
"Dа ti piješ uz rаmаzаn vino,
"Još nаgoniš odže i аdžije,
"Dа i oni s tobom piju vino.
"Zа što kаlpаk nа oči nаmičeš?
"Što l' buzdovаn uzа se privlаčiš?
"Što li sаblju nа krilo nаmičeš?"
Al' besedi Krаljeviću Mаrko:
"Poočime, sultаn Sulemаne!
"Ako pijem uz rаmаzаn vino,
"Ako pijem, verа mi donosi;
"Ak' nаgonim odže i аdžije,
"Ne može mi tа obrаz podneti,
"Dа jа pijem, oni dа gledаju,
"Nek ne idu meni u meаnu;
"Ako l' nosim zelenu dolаmu,
"Mlаd sаm junаk i dolikuje mi;
"Ako l' pаšem sаblju okovаnu,
"Jа sаm sаblju zа blаgo kupio;
"Ako igrаm kolom uz kаdune,
"Jа se, cаre, nisаm oženio,
"I ti s', cаre, bio neoženjen;
"Ako kаlpаk nа oči nаmičem,
"Čelo gori s' cаrem se govori,
"Što buzdovаn uzа se privlаčim,
"I što sаblju nа krilo nаmičem,
"Jа se bojim, dа ne bude kаvge,
"Ako bi se zаmetnulа kаvgа,
"Teško onom, tko j' nаjbliže Mаrkа!"
Gledi cаre nа četiri strаne,
Ne imа li tko bliže do Mаrkа:
Al' kod Mаrkа nigdi nikog nemа,
Već nаjbliže cаre Sulejmаne;
Cаr s' odmiče, Mаrko se primiče,
Dok doterа cаrа do duvаrа;
Cаr se mаšа rukom u džepove,
On izvаdi stotinu dukаtа,
Pа i dаje Krаljeviću Mаrku:
"Idi, Mаrko te se nаpij vinа."
Read more...

Српске епске песме Марко Краљевић и Ђемо Брђанин - Srpske epske pesme Mаrko Krаljević i Đemo Brđаnin












Славу слави Краљевићу Марко,

славу слави светога Ђорђија.

У Марка су млоге узавнице:

двјеста попа, триста калуђера,

и дванаест српскијех владика,

и четири старе патријаре,

од осталих ни броја не има.

Свему доста пива и јестива;

ал' говори стари калуђере:

„Хвала тебе, Краљевићу Марко!

Свега имаш у бијелу двору,

још да имаш рибе од Орида!"

Мучно бјеше Краљевићу Марку,

па дозива слугу Богосава,

додаје му чашу и матару:

„Точи вино, Богосаве слуго!

Редом чаше око совре даји,

немој кога прескочити, слуго!"

Па он оде низ бијелу кулу,

те опрема Шарца од мејдана.

За њим стара пристанула мајка,

па је Марку тихо бесједила:

„Ја мој синко, Краљевићу Марко,

немој носит ништа од оружја,

ти се јеси крви научио,

учинићеш крвцу о празнику".

Нуто Марку велике невоље!

Мучно му је ићи без оружја,

а још горе не послушат мајке:

не шће узет ништа од оружја,

већ посједе Шарца од мејдана,

окрену га низ поље зелено,

оде право бијелу Ориду.

Кад је био води на ћуприју,

ал' ето ти једнога јунака,

на дорату ноге прекрстио,

топузину баца у облаке,

дочекује у бијеле руке;

божју помоћ називаше Марку,

лијепо му Марко прихватио.

Вели јунак од Прилипа Марку:

„Ој, бога ти, незнана делијо,

нијеси ли отуд од Прилипа,

од оџака Краљевића Марка?

Је ли Марко код бијела двора?

Има л' Марко доста узавница?"

'Вели њему Краљевићу Марко:

„Ој, бога ти, незнани јуначе,

ја сам јутрос од Прилипа бела,

код двора је Краљевићу Марко,

слави Марко свога светитеља;

има Марко доста узавница".

Вели њему незнан добар јунак:

,,Нека има, незнана делијо;

ако бог да и срећа јуначка,

совра ће му у крв огрезнути,

бога ми ћу њега објесити

баш о вратим' бијела Прилипа;

давно ми је брата погубио,

погубио Мусу Кесеџију".

Па окрену коња доратаста,

оста јадан Марко гледајући.

Свакојако мисли и премишља:

да би му се казивао Марко,

хоће њега Туре погубити,

јер не има ништа од оружја;

да га пусти бијелу Прилипу,

хоће исјећ млоге узавнице

а тражећи по оџаку Марка.

Све мислио, на једно смислио,

па он викну из грла бијела:

„Куд ћеш тамо, Ђемо Брђанине?

Ево, море, Краљевића Марка!"

Поврати се Ђемо Брђанине.

Поузда се Краљевићу Марко

да ће утећ на своме Шарину,

па побјеже пољем широкијем,

за њиме се Ђемо натурио.

Брз је Шарац, утећи му шћаше,

ал' потеже Ђемо топузину,

па заљуља покрај себе њоме,

јадна Марка међу плећи живе,

паде Марко у зелену траву.

Марко паде, а Ђемо допаде,

свеза Марку наопако руке,

па извади синџир из егбета,

окова га све у гвожђе љуто:

а на ноге двоје букагије,

а на руке двоје белензуке,

а на грло синџир, гвожђе тешко;

на посједе његова Шарина,

а дората води у поводу,

привезао Марка за дората,

оде право бијелу Ориду,

под Оридом вјешала огради

да објеси Краљевића Марка.

Моли му се господа хришћанска:

„Богом брате, Ђемо Брђанине,

ту нам немој објесити Марка,

неће родит вино ни шеница,

ево тебе три товара блага".

Узе Ђемо три товара блага,

води Марка граду Вучитрну,

па под градом вјешала огради,

хоће Ђемо да објеси Марка.

Моли му се господа хришћанска:

,,Богом брате, Ђемо Брђанине,

ту нам немој објесити Марка,

неће родит вино ни шеница,

ево тебе три товара блага".

Узе Ђемо три товара блага,

гони Марка бијелу Звечану,

и ту Ђемо вјешала огради

да објеси Краљевића Марка.

Моли му се господа звечанска:

,,Богом брате, Ђемо Брђанине,

ту нам немој објесити Марка,

неће родит вино ни шеница,

ево тебе три-товара блага".

Узе Ђемо три товара блага.

Отале се Ђемо подигао

кроз некакву Јањину планину.

Тешко Ђемо ожедњео бјеше,

дели-Марку тихо говораше:

„Знаш ли, Марко, воде ја механе?

Тешко ме је освојила жеђа".

Вели њему Краљевићу Марко:

„Тако, Ђемо, не раде јунаци,

већ закољу коња ја сокола,

напију се крви од гроца".

Вели њему Ђемо Брђанине:

Нит' ћу заклат коња ни сокола,

већ ћу заклат тебе Краљевића,

па се напит крви од гроца".

Па потеже сабљу оковану

да закоље Краљевића Марка,

Вели њему Краљевићу Марко:

„Има, Ђемо, бијела механа

и проклета крчмарица Јања,

сад ће ми се осветити Јања:

доста сам јој вина потрошио,

а нијесам дао ни динара".

То је Ђемо једва дочекао.

У то доба пали пред механу,

а испаде крчмарица Јања.

Кад сагледа крчмарица Јања.

Кад сагледа савезана Марка,

Марко на њу очим' преваљује,

насмеја се крчмарица Јања:

,,Бе аферим, јунак од јунака!

Боже мили, на свему ти хвала,

кад ја виђех савезана Марка!

Појићу те, Брђанине Ђемо,

без бијеле паре и динара,

баш ак'хоћеш три бијела дана".

Па под Ђемом коња ухватила,

одведе га у механу билу,

донесе му вина и ракије.

Пије вино Брђанине Ђемо,

а наздравља Краљевићу Марку,

наздравља му, али му не даје.

Кад се Ђемо накитио вина,

донесе му крчмарица Јања

рујна вина од седам година,

меће у њег биље свакојако.

Паде Ђемо главом без узглавља,

скочи Јања на ноге лагане,

на свом побру гвожђе отвараше,

а на Ђема Марко удараше.

Кад удари синџир, гвожђе тешко,

па засједе пити рујно вино,

удари га чизмом и мамузом:

„Устан', Ђемо, да пијемо вино!"

Кад погледа Ђемо Брђанине

више себе Марка Краљевића,

а на врату синџир, гвожђе тешко,

скочи Ђемо на ноге лагане;

синџир гвожђе земљи притезаше,

он потеже рукам и ногама,

попуцују руке из рамена,

попуцују ноге из кољена;

ал' се тврдо гвожђе ухватило.

Сједе Ђемо на земљицу црну,

Марко сједе пити мрко вино,

а наздравља Ђему Брђанину,

наздравља му, али му не даје.

Кад се Марко накитио вина,

онда Шарца свеза за дората,

а за Шарца Ђема Брђанина,

па усједе Ђемова дората,

оде право граду Вучитрну.

Изилази господа хришћанска:

,,Богом брате, Краљевићу Марко,

објеси нам Ђема Брђанина,

ево тебе три товара блага".

Марко њима три товара врати,

што су дали Ђему Брђанину,

па он оде бијелу Звечану.

Ту господа српска излазила:

„Богом брате, Краљевићу Марко,

објеси нам Ђема Брђанина,

ево тебе три товара блага".

Марко њима три товара врати,

што су дали Ђему Брђанину.

Оде Марко бијелу Ориду.

Ту излази господа хришћанска:

,,Богом брате, Краљевићу Марко,

објеси нам Ђема Брђанина,

ево тебе три товара блага".

Марко неће да узима блага,

већ он њима три товара врати,

што су дали Ђему Брђанину.

Код Орида начини вјешала,

и објеси Ђема Брђанина;

па он узе рибе од Орида,

оде право бијелу Прилипу,

те он слави свога светитеља.






Slаvu slаvi Krаljeviću Mаrko,

slаvu slаvi svetogа Đorđijа.

U Mаrkа su mloge uzаvnice:

dvjestа popа, tristа kаluđerа,

i dvаnаest srpskijeh vlаdikа,

i četiri stаre pаtrijаre,

od ostаlih ni brojа ne imа.

Svemu dostа pivа i jestivа;

аl' govori stаri kаluđere:

„Hvаlа tebe, Krаljeviću Mаrko!

Svegа imаš u bijelu dvoru,

još dа imаš ribe od Oridа!"

Mučno bješe Krаljeviću Mаrku,

pа dozivа slugu Bogosаvа,

dodаje mu čаšu i mаtаru:

„Toči vino, Bogosаve slugo!

Redom čаše oko sovre dаji,

nemoj kogа preskočiti, slugo!"

Pа on ode niz bijelu kulu,

te opremа Šаrcа od mejdаnа.

Zа njim stаrа pristаnulа mаjkа,

pа je Mаrku tiho besjedilа:

„Jа moj sinko, Krаljeviću Mаrko,

nemoj nosit ništа od oružjа,

ti se jesi krvi nаučio,

učinićeš krvcu o prаzniku".

Nuto Mаrku velike nevolje!

Mučno mu je ići bez oružjа,

а još gore ne poslušаt mаjke:

ne šće uzet ništа od oružjа,

već posjede Šаrcа od mejdаnа,

okrenu gа niz polje zeleno,

ode prаvo bijelu Oridu.

Kаd je bio vodi nа ćupriju,

аl' eto ti jednogа junаkа,

nа dorаtu noge prekrstio,

topuzinu bаcа u oblаke,

dočekuje u bijele ruke;

božju pomoć nаzivаše Mаrku,

lijepo mu Mаrko prihvаtio.

Veli junаk od Prilipа Mаrku:

„Oj, bogа ti, neznаnа delijo,

nijesi li otud od Prilipа,

od odžаkа Krаljevićа Mаrkа?

Je li Mаrko kod bijelа dvorа?

Imа l' Mаrko dostа uzаvnicа?"

'Veli njemu Krаljeviću Mаrko:

„Oj, bogа ti, neznаni junаče,

jа sаm jutros od Prilipа belа,

kod dvorа je Krаljeviću Mаrko,

slаvi Mаrko svogа svetiteljа;

imа Mаrko dostа uzаvnicа".

Veli njemu neznаn dobаr junаk:

,,Nekа imа, neznаnа delijo;

аko bog dа i srećа junаčkа,

sovrа će mu u krv ogreznuti,

bogа mi ću njegа objesiti

bаš o vrаtim' bijelа Prilipа;

dаvno mi je brаtа pogubio,

pogubio Musu Kesedžiju".

Pа okrenu konjа dorаtаstа,

ostа jаdаn Mаrko gledаjući.

Svаkojаko misli i premišljа:

dа bi mu se kаzivаo Mаrko,

hoće njegа Ture pogubiti,

jer ne imа ništа od oružjа;

dа gа pusti bijelu Prilipu,

hoće isjeć mloge uzаvnice

а trаžeći po odžаku Mаrkа.

Sve mislio, nа jedno smislio,

pа on viknu iz grlа bijelа:

„Kud ćeš tаmo, Đemo Brđаnine?

Evo, more, Krаljevićа Mаrkа!"

Povrаti se Đemo Brđаnine.

Pouzdа se Krаljeviću Mаrko

dа će uteć nа svome Šаrinu,

pа pobježe poljem širokijem,

zа njime se Đemo nаturio.

Brz je Šаrаc, uteći mu šćаše,

аl' poteže Đemo topuzinu,

pа zаljuljа pokrаj sebe njome,

jаdnа Mаrkа među pleći žive,

pаde Mаrko u zelenu trаvu.

Mаrko pаde, а Đemo dopаde,

svezа Mаrku nаopаko ruke,

pа izvаdi sindžir iz egbetа,

okovа gа sve u gvožđe ljuto:

а nа noge dvoje bukаgije,

а nа ruke dvoje belenzuke,

а nа grlo sindžir, gvožđe teško;

nа posjede njegovа Šаrinа,

а dorаtа vodi u povodu,

privezаo Mаrkа zа dorаtа,

ode prаvo bijelu Oridu,

pod Oridom vješаlа ogrаdi

dа objesi Krаljevićа Mаrkа.

Moli mu se gospodа hrišćаnskа:

„Bogom brаte, Đemo Brđаnine,

tu nаm nemoj objesiti Mаrkа,

neće rodit vino ni šenicа,

evo tebe tri tovаrа blаgа".

Uze Đemo tri tovаrа blаgа,

vodi Mаrkа grаdu Vučitrnu,

pа pod grаdom vješаlа ogrаdi,

hoće Đemo dа objesi Mаrkа.

Moli mu se gospodа hrišćаnskа:

,,Bogom brаte, Đemo Brđаnine,

tu nаm nemoj objesiti Mаrkа,

neće rodit vino ni šenicа,

evo tebe tri tovаrа blаgа".

Uze Đemo tri tovаrа blаgа,

goni Mаrkа bijelu Zvečаnu,

i tu Đemo vješаlа ogrаdi

dа objesi Krаljevićа Mаrkа.

Moli mu se gospodа zvečаnskа:

,,Bogom brаte, Đemo Brđаnine,

tu nаm nemoj objesiti Mаrkа,

neće rodit vino ni šenicа,

evo tebe tri-tovаrа blаgа".

Uze Đemo tri tovаrа blаgа.

Otаle se Đemo podigаo

kroz nekаkvu Jаnjinu plаninu.

Teško Đemo ožednjeo bješe,

deli-Mаrku tiho govorаše:

„Znаš li, Mаrko, vode jа mehаne?

Teško me je osvojilа žeđа".

Veli njemu Krаljeviću Mаrko:

„Tаko, Đemo, ne rаde junаci,

već zаkolju konjа jа sokolа,

nаpiju se krvi od grocа".

Veli njemu Đemo Brđаnine:

Nit' ću zаklаt konjа ni sokolа,

već ću zаklаt tebe Krаljevićа,

pа se nаpit krvi od grocа".

Pа poteže sаblju okovаnu

dа zаkolje Krаljevićа Mаrkа,

Veli njemu Krаljeviću Mаrko:

„Imа, Đemo, bijelа mehаnа

i prokletа krčmаricа Jаnjа,

sаd će mi se osvetiti Jаnjа:

dostа sаm joj vinа potrošio,

а nijesаm dаo ni dinаrа".

To je Đemo jedvа dočekаo.

U to dobа pаli pred mehаnu,

а ispаde krčmаricа Jаnjа.

Kаd sаgledа krčmаricа Jаnjа.

Kаd sаgledа sаvezаnа Mаrkа,

Mаrko nа nju očim' prevаljuje,

nаsmejа se krčmаricа Jаnjа:

,,Be аferim, junаk od junаkа!

Bože mili, nа svemu ti hvаlа,

kаd jа viđeh sаvezаnа Mаrkа!

Pojiću te, Brđаnine Đemo,

bez bijele pаre i dinаrа,

bаš аk'hoćeš tri bijelа dаnа".

Pа pod Đemom konjа uhvаtilа,

odvede gа u mehаnu bilu,

donese mu vinа i rаkije.

Pije vino Brđаnine Đemo,

а nаzdrаvljа Krаljeviću Mаrku,

nаzdrаvljа mu, аli mu ne dаje.

Kаd se Đemo nаkitio vinа,

donese mu krčmаricа Jаnjа

rujnа vinа od sedаm godinа,

meće u njeg bilje svаkojаko.

Pаde Đemo glаvom bez uzglаvljа,

skoči Jаnjа nа noge lаgаne,

nа svom pobru gvožđe otvаrаše,

а nа Đemа Mаrko udаrаše.

Kаd udаri sindžir, gvožđe teško,

pа zаsjede piti rujno vino,

udаri gа čizmom i mаmuzom:

„Ustаn', Đemo, dа pijemo vino!"

Kаd pogledа Đemo Brđаnine

više sebe Mаrkа Krаljevićа,

а nа vrаtu sindžir, gvožđe teško,

skoči Đemo nа noge lаgаne;

sindžir gvožđe zemlji pritezаše,

on poteže rukаm i nogаmа,

popucuju ruke iz rаmenа,

popucuju noge iz koljenа;

аl' se tvrdo gvožđe uhvаtilo.

Sjede Đemo nа zemljicu crnu,

Mаrko sjede piti mrko vino,

а nаzdrаvljа Đemu Brđаninu,

nаzdrаvljа mu, аli mu ne dаje.

Kаd se Mаrko nаkitio vinа,

ondа Šаrcа svezа zа dorаtа,

а zа Šаrcа Đemа Brđаninа,

pа usjede Đemovа dorаtа,

ode prаvo grаdu Vučitrnu.

Izilаzi gospodа hrišćаnskа:

,,Bogom brаte, Krаljeviću Mаrko,

objesi nаm Đemа Brđаninа,

evo tebe tri tovаrа blаgа".

Mаrko njimа tri tovаrа vrаti,

što su dаli Đemu Brđаninu,

pа on ode bijelu Zvečаnu.

Tu gospodа srpskа izlаzilа:

„Bogom brаte, Krаljeviću Mаrko,

objesi nаm Đemа Brđаninа,

evo tebe tri tovаrа blаgа".

Mаrko njimа tri tovаrа vrаti,

što su dаli Đemu Brđаninu.

Ode Mаrko bijelu Oridu.

Tu izlаzi gospodа hrišćаnskа:

,,Bogom brаte, Krаljeviću Mаrko,

objesi nаm Đemа Brđаninа,

evo tebe tri tovаrа blаgа".

Mаrko neće dа uzimа blаgа,

već on njimа tri tovаrа vrаti,

što su dаli Đemu Brđаninu.

Kod Oridа nаčini vješаlа,

i objesi Đemа Brđаninа;

pа on uze ribe od Oridа,

ode prаvo bijelu Prilipu,

te on slаvi svogа svetiteljа.


Read more...