Nevil Godard - Osnove (1953) (Neville Goddard - Fundamentals (1953))

" Nevil Godard: Osnove (1953) - (Iz biltena INTA, „Nova misao“ leto 1953)

 Neville Goddard - Fundamentals (1953)- From INTA Bulletin New Thought summer 1953

(Napomena : u daljem tekstu se nalazi moj prevod teksta Fundamentals - Neville Goddard. Kako nisam profesionalni prevodilac niti neki ekspert za engleski jezik, lako je moguće da se u tekstu nadju greške i ako se ispostavi da je tako, primite moje izvinjenje unapred. Izvorni, originalni tekst imate na ovom linku:  https://realneville.com/txt/fundamentals.htm.  Završena napomena :) ) 

Kako je tema obimna, teško je sažeti u par stotina reči ono što mislim da su najbitnije ideje na koje treba da se koncentrišu oni koji tragaju za pravim razumevanjem metafizike. Uradiću to kroz  tri osnove. To su: 

1. samoposmatranje, 

2. definicija cilja, i 

3. odvojenost (nevezanost).

1. ( Samoposmatranje)

Svrha prave metafizike je da dovede do preporoda ili radikalne psihološke promene u osobi. Takva promena se ne može dogoditi sve dok pojedinac prvo ne otkrije sopstvo koje želi da menja. Do tog otkrića se može doći samo kroz nekritičko posmatranje njegovih (sopstvenih) reakcija na život. Zbir ovih reakcija definiše stanje svesti pojedinca, a stanje svesti pojedinca je ono što privlači situacije i okolnosti njegovog života.

Dakle, početna tačka istinske metafizike, sa njene praktične strane, jeste samoposmatranje kako bi se otkrile sopstvene reakcije na život, reakcije koje čine skriveno sopstvo – uzrok “izgleda” života.

Uz Emersona, prihvatam činjenicu da „Čovek sebe okružuje pravom slikom o sebi . . možemo videti samo to što jesmo.”

Postoji određena veza između onoga što je spoljašnje i onoga što je unutrašnje u čoveku, i naša unutrašnja stanja su uvek to što privlači naš spoljašnji život. Dakle, pojedinac uvek mora da počne od sebe. To je ono što se mora menjati ( unutrašnje ja, sopstvo,  misli koje ima a ne izgovara) .

Čovek je, u svom slepilu (za unutrašnju ličnost), poprilično zadovoljan samim sobom, ali je nezadovoljan  okolnostima i situacijama u svom  životu (spoljašnjim ja). On se tako oseća, ne znajući da uzrok njegovog nezadovoljstva ne leži u uslovima niti u osobi kojom je nezadovoljan, već u njemu samom koji mu se toliko dopada. Ne shvatajući da se „okružuje pravom slikom sebe“ i da „ono što jeste, to samo on može da vidi“, šokira ga kada otkrije da ga je oduvek njegova samoobmana  činila nepoverljivim prema drugima. 

Samoposmatranje bi otkrilo ovu obmanu u svima nama; a to se mora prihvatiti da bi se došlo do bilo kakve transformacije nas samih.

U ovom trenutku pokušajte da primetite svoje unutrašnje stanje. Sa kojim mislima u sebi ste saglasni? Sa kojim osećanjima se identifikujete? Morate uvek biti pažljivi kad radite samoposmatranje.

Većina misli da smo ljubazni i puni ljubavi, velikodušni i tolerantni, praštamo i plemeniti smo; ali nekritičko posmatranje naših reakcija na život otkriće sopstvo koje nije nimalo ljubazno i puno ljubavi, ni velikodušno i tolerantno, niti prašta i plemenito je. I to je ono što prvo moramo da prihvatimo, a zatim da krenemo da se menjamo.

Preporod zavisi od unutrašnjeg rada na sebi. Nema preporoda bez unutrašnje promene, promene sopstva. Svaki put kada se potpuno novi skup reakcija desi u životu osobe, zapravo desila se promena svesti, došlo je do duhovnog preporoda.

2. (Definicija cilja)

Nakon što ste kroz nekritičko posmatranje vaših reakcija na život otkrili sopstvo koje se mora menjati, sada morate odrediti cilj. Odnosno, morate definisati ono što biste želeli da budete u potaji umesto onoga što trenutno zaista jeste. Kad je cilj ovako jasno definisan, svesnim bdenjem tokom dana morate primetiti svaku svoju reakciju u vezi sa ovim ciljem.

Razlog za ovo je što svako živi u određenom stanju svesti, stanju svesti koje smo već opisali kao zbir njegovih reakcija na život. Dakle, definišući cilj, definišete stanje svesti, koje, kao i sva stanja svesti, mora da ima svoje reakcije na život. Na primer: ako glasina ili prazna primedba može izazvati uznemirenu reakciju kod jedne osobe, a nikakvu reakciju kod druge, ovo je pravi dokaz da dve osobe žive u dva različita stanja svesti.

Ako svoj cilj definišete kao plemenita, velikodušna, sigurna, ljubazna osoba – znajući da su sve stvari stanja svesti – možete lako da utvrdite da li ste verni svom cilju u životu posmatrajući svoje reakcije na svakodnevne događaje u životu. Ako ste verni svom idealu, vaše reakcije će biti u skladu sa vašim ciljem, jer ćete biti poistovećeni sa svojim ciljem i, prema tome, razmišljaćete iz svog cilja. Ako vaše reakcije nisu u skladu sa vašim idealom, to je siguran znak da ste odvojeni od svog ideala i samo razmišljate o njemu. Pretpostavite da ste voljena osoba kakva želite biti i primetite svoje reakcije tokom dana u vezi sa tom pretpostavkom;  vaše reakcije će vam reći u kakvom ste stanju.

3. (Odvojenost / nevezanost )

Tu se uključuje i treća osnova –  Odvojenost.  Pošto smo otkrili da je sve stanje svesti koje je učinjeno vidljivim i pošto smo definisali to posebno stanje koje želimo da učinimo vidljivim, sada smo pristupili zadatku da uđemo u takvo stanje, jer se moramo psihološki prebaciti iz  onog gde se trenutno  nalazimo (mesto, stanje, pozicija), u ono gde želimo da budemo.

Svrha praktikovanja odvojenosti je da nas odvoji od naših sadašnjih reakcija na život i poveže nas sa našim ciljem u životu. Ovo unutrašnje odvajanje mora se razvijati praksom. U početku nam se čini da ne možemo  da se odvojimo od nepoželjnih unutrašnjih stanja, jer  smo svako raspoloženje, svaku reakciju uzimali kao prirodno i poistovećivali se sa njima (“utapali se” u  specifičnom stanju misleći da je drugačije nemoguće). Kada nemamo pojma da su naše reakcije samo stanja svesti od kojih je moguće da se odvojimo, mi se vrtimo u istom krugu problema – ne videvši ih kao unutrašnja stanja već kao spoljašnje situacije. Praktikujemo odvojenost, ili unutrašnje odvajanje, da bismo mogli da pobegnemo iz kruga naših uobičajenih reakcija na život. Zato moramo formulisati cilj i konstantno uočavati sebe u vezi sa tim ciljem.

Ovo učenje počinje samoposmatranjem. Sledi pitanje: “Šta hoćeš?”. A onda učimo o odvojenosti od svih negativnih stanja i vezanosti za svoj cilj. Ovo poslednje stanje – vezanost za vaš cilj – postiže se čestom pretpostavkom da je vaša želja ispunjena.

Moramo da vežbamo da se odvojimo od svojih negativnih raspoloženja i misli usred svih nevolja i propasti u svakodnevnom životu. Niko ne može biti drugačiji od onoga što je sada ako ne počne da se odvaja od svojih sadašnjih reakcija i krene da se identifikuje sa svojim ciljem. Odvajanje od negativnih stanja i pretpostavka da je želja ispunjena, mora se praktikovati usred svih blagoslova i prokletstava života.

Put prave metafizike leži usred svega što se dešava u životu. Moramo stalno praktikovati samoposmatranje, razmišljanje IZ svog cilja i odvajanje od negativnih raspoloženja i misli ukoliko želimo da budemo činioci istine umesto pukih slušalaca.

Vežbajte ove tri osnove i uzdići ćete se na sve više i više nivoe svesti. Zapamtite, uvek je vaše stanje svesti ono što privlači vaš život.

Počnite da se uspinjete!

Neville "